Autor: Dr Aleksandar Spasić

Predstavlja urađen rentgenski snimak urinarnog trakta – obuhvata regiju bubrega, mokraćnih puteva i mokraćne bešike i radi se u stojećem položaju. Obično se radi kao hitan snimak te se i ne očekuje posebna priprema pacijenta za ovaj vid snimanja.

Priprema za operativno lečenje ima svoje opšte principe ali povremeno za neke vidove operacija zahteva specifičnu pirpremu. Osnvana grupa nalaza koje treba uraditi pre operativno sadrži kompletnu krvnu sliku/KKS/, sedimentacija, Biohemija krvi(Urea, Kreatinin, Transaminaze, Bilirubin, Glukoza, Holesterol, Trigliceridi i dr), urin, urinokulturu, odredjivanje krvne grupe i Rh faktora, zbog sadašnjih uslova pandemije – Ag test na SARS CoV-2, rentgen srca i pluća, zaključak interniste – kardiologa za operativno lečenje u uslvima anestezije sa kojom se planira operativni zahvata – obično je u upitanju opšta anestezija, zaključke svih scpeijalnosti za koje pacijent ima propisanu terapiju ili ide na redovne kontrolne preglede…

Za ultrazvuični pregled uro-trakta u osnovi je dovoljno doći sa punom m. bešikom gde je dodatna priprema nepotrebna.

Kod urologa je najbolje otići sa laboratorijskim nalazima i punom m.bšeikom, osim ako se ne zahvteva u preporuci urologa drugačije. Obavezno nosiit svu raniju medicinsku dokumentaciju i urologa i drugih specijalista.

Osnovni nalazi koje treba uraditi su kompletna krvna slika (KKS), sedimentacija, Biohemija krvi (Urea, Kreatinin, Transaminaze, Bilirubin, Glukoza, Holesterol, Trigliceridi i dr), urin, posle 50te godine života svakako PSA i fT PSA.

Osnovni sistem zakazivanja pacijenata za pregled urologa preko uputa u civilnom sektoru je preko izabranog lekara a u vojnom zdravstu je telefonom preko šaltera za zakazivanje pregleda na uput.

Značaj preventivnih pregleda – Bolje sprečiti nego lečiti – izreka od koje polazi svaki ozbiljan zdravstveni sistem i ulaže puno novaca i truda u prevenciju. Isti slučaj je kod uroloških bolesti. Od onih koje su benigne – dobroćudne ponekad sa hroničnim karakterom koji kvari kvalitet života pa do malignih – zloćudnih koje ultimativno treba, najčešće, što pre lečiti. Naravno ove spada i edkuacija pacijenata u smislu opšte zdravstvene kulture.

Kada se govori o pregledima zbog nekih tegoba praktično nema starosne dobi u kojoj pac ne može sa nekim razloom otići na pregled urologa. Svako životno doba može karakterisati odredjene probleme od strane uro-genitalnih organa. Kada govorimo o preventivnim prgledma muškarcima se savetuje pregled urologa jednom oko 45 godine života a nakon 50te pregled jednom godišnje do kraja života. Ako stanje uro-genitalnog trakta zahteva češće kontrole, urologo će ih svakako predložiti.

Urolog i urologija se dijagnostikom i lečenje bolesti uro genitalnih organa muškaraca i urinarnih organa kod žena.

Dr Aleksandar Sapisić: Kada govorimo o nevoljnom gubitku mokraće reč je o urinarnoj inkontinenciji.  Postoje tri tipa nekontrolisanog mokrenja : SUI – stres inkontinencija – gubitak urina nastaje kod fizičkog naprezanja/kašalj, kijanje, naglo ustajanje, trčanje, smeh itd/, UUI – urgentna inkontinencija nastaje iznenada bez jasnog provkoacionog faktora a kao posledica nevoljnih grčenja mišića mokraćne bešike i konačno MUI – mešovita koja ima elemente i stres i urgentne inkontinencije. Postoje i neki drugi  tipovi nevoljnog gubitka mokraće kao što su postojanje otvora izmedju susednih oragana/ bešike i vagina, mokraćne cevi  i bešike/ – fistule, pojava prelivanja kod muškaraca sa opstruktivnim tegobama/uvećana…