Dr Aleksandar Sapisić: Kada govorimo o nevoljnom gubitku mokraće reč je o urinarnoj inkontinenciji.
Postoje tri tipa nekontrolisanog mokrenja : SUI – stres inkontinencija – gubitak urina nastaje kod fizičkog naprezanja/kašalj, kijanje, naglo ustajanje, trčanje, smeh itd/, UUI – urgentna inkontinencija nastaje iznenada bez jasnog provkoacionog faktora a kao posledica nevoljnih grčenja mišića mokraćne bešike i konačno MUI – mešovita koja ima elemente i stres i urgentne inkontinencije. Postoje i neki drugi tipovi nevoljnog gubitka mokraće kao što su postojanje otvora izmedju susednih oragana/ bešike i vagina, mokraćne cevi i bešike/ – fistule, pojava prelivanja kod muškaraca sa opstruktivnim tegobama/uvećana prostata, karcinom prostate, suženja mokraćne cevi, skleroza vrata bešike i dr/ koju označavamo kao ischiuria paradoxa, gubitak urina nakon završetka mokrenja – postmikciono kapanje i dr.
U osnovi SUI leži problem sa izlaznim delom mokraćne bešike i mokraćnom cevi a nastaje kao posledica naglog povećanja pristiska u trbušnoj duplji. Anatomski to je posledica povećane pokretljivosti mokraćne cevi kod žene čime se povećava i pritisak na mišić koji treba da sperči gubitak mokraće/sfinkter/.
Iako je problem inkontinencije mokraće češći kod žena i vezan je za godine života – od 19% u rani srednjim do 29% uposle 80.godine života, kod muškaraca nije retka pojava i može varirati od 3 do 39%. Kod muškaraca je najčešće UUI a u manjem procentu je SUI i to običo nakon operativnog lečenja – radikalna prostatektmojia zbog karcinoma prostate. Zanimljivo je da se učestalost i kod žena i kod muškaraca povećava na 50% kod štićenika u domovima za stare.
Inkontinencija ima ogramona uticaj na kvalitet života, narušava socijalni život, svakodnevne i seksualne aktivnosti.
Kod žena glavni faktori rizka su trudnoća i teži vaginalni porodjaji, menopauza, gojaznost, pušenje i hronične bolesti pluća. Kod muškaraca pored godina života su neurološke bolesti, urinarne infekcije , opsturkcija mokrenja, operativno lečenje – prostatektomija i dr.
Kao i za svaku dijagnostiku – anamneza – razgovor sa pacijentom je osnova od koje se kreće na šta se nadovezuje fizikalni pregled, dnevnik mokrenja, analiza urina, urodinamsko ispitvanje.
Lečenje inkontinencije kod žena počinje promenama životnih navika/smanjiti telesnu težinu, prestati sa pušenjem, lečenje hroničnog kašlja, zatvora itd/. Redukvoati unos kafe i svega što pac u toku dana unosi a primećuje da pogorršava kontrolu mokrenje. Vežbe koje jačaju mišiće karličnog dna – Kegelove vežbe i Biofeedback trening/ proces učenja kako vežbama kontrolisati stres/ kao i električna stumulacija mišićnog dna karlice, su mogući modaliteti lečenja. Lečenje lekovima i konačno različite metode hirurškog lečenja do ugradnje veštačkog sfinktera.
