Dr Aleksandar Spasić: Upala prostate – Prostatitis je čest razlog odlaska na pregled urologa . U oko 10% slučajeva uzrok zapanjenja je infekcija i to najačešće crevnim bakterijama – E.Coli i kod akutnog i kod horničnog procesa ali i neke seksualno prenosive bakterije kao što su Chlamydia trachomatis i Ureaplasma urealyticum. U nekim stanjima oslabljenog imuniteta – imunodeficijencija – kao što je HIV – urzočnici mogu biti i neuobičajeni patogeni, poput izazivača tuberkuloze ili gljivice /npr kandida/.
Provokacioni faktori koji dovode do razvoja akutne upala prostate su nezaštićeni odnos, nestručno postavljanje katetera, različite dijagnostičko-terapijske procedure koje se izvode kroz mokraćnu cev, transrektalna biopsija prostate uradjena bez adekvatne pipreme itd. Postavljanje dijagnoze akutnog prostatitisa ne predstavlja problem za iskusnog urologa, jer je i klinička slika dosta tipična – visoka telesna temperatura, jak bol u medjici/deo tela izmedju mošnica i čmara/ i učestalo i/ili otežano mokrenje.
Tipičan urološki pregled prostate/DRE/, u osnovi treba izbegavati, naročito tamo gde je klinička slika ubedljiva, jer je prilikom pregleda, prostata izrazito bolna, osetljiva, otečena i topla a na pritiska se dobija iscedak iz mokraćen cevi/eksprimat prostate/ kojim se može izazavati prodor bakterija u krv/bakterijemija/ dok kod nekih pacijenata i septično stanje. Pored pregleda najmanje što treba uraditi je i nlaz urina gde su nitrati često pozitivni a u sedimentu urina povećani broj leukocita i bakterija. Urinokultura je standardna analiza. Za razliku od akutnog, klinička slika hroničnog prostatitisa je uglavnom nespecifična.
Tegobe su vezane za mokrenje i bol-nelagodnost u maloj karlici, preponama, mošnicama i butinama pa je samim tim i dijgnostika zahtevna i pored pregleda kojim se najčeše ne dobija specifičan nalaz, neophodno je da pacijent uradi i upitnik za procenu simptoma/ Chronic Prostatitis Symptom Index/. Korisna alatka u postavljanju dijagnoze je i mikrobiološka analiza dobijenog iscetka iz mokraćne cevi koji nastaje masažom prostate/eksprimat/, odnosno nalaz urina pre i nakon masaže – tzv. test dve čaše. Spermokultura ima svoj ograničeni značaja a vrednost PSA je povišena u 80% kod akutnog i u 20% slučajeva kod hroničnog procesa dok se kod 40% pacijenata smanjuje nakon antibiotske terapije.
Ultrazvuk uradjen preko kože trbuha ili kroz završni deo debelog creva – rektalnom sondom/ima ograničen značaj u dijagnostici a u osnovi želi da proceni da li se mokraćna bešika pacijent prazni ili ne. Kod aktunog prostatitis terapija mora da bude započeta čim pre i zbog toga je ona iskustevena dok je kod hroničnog najbolje odrediti na osnovu urinokulture ili spermokulture, donosno metodama koje su opisane. Lečenje akutne upale prostate u osnovi je bazirano na antibiotskoj terapiji – jednim ili više preparata, dvoljno dugo – kako bi se što pre smanjile tegobe pacijenta odnosno predupredile moguće, nekada i životno ugrožavajuće /septično stanje/, komlikacije.
Antibiotska terapija je preporuka i kod ne-infektivnog prostatitisa, jer je nekada teško ili nemoguće pronaći uzročnika i kod ovakvih pacijenata lečenje anitbiotikom treba ograničiti na dve nedelje nakon čega ponovo procenjivati pacijenta, odnosno benefit primenjene terapije.
Fitopreparati – lekovi na bazi bilja – su izbor kod ovih pacijenata. Kod jednog manjeg broja pacijenata sa akutnim prostatitisom mora da se postavi urinarni kateter, kako bi se obezbedilo pražnjenje mokraćne bešike. Kod pojave gnojne kolekcije u prostati/abscess/, kao jedne od najtežih komplikacija upale, potrebna je i hirurško lečenje.
Hronični prostatitis – kod jasnog infektivnog uzročnika koji obično opstaje u organizmu godinama i nije prepoznat odnosno nije lečen na vreme, takodje ne predstavlja veliku enigmu za urologa. Ali forma hroničnog prostatitisa koji nema jasan infektivni urzok, i čini 90% hroničnmih upala, i dan danas predstavlja i dijagnostičku i terapijsku dilemu dovodeći u pitanje i samo postojanje patološkog procesa u uro-genitalnom traktu. Ovakvi pacijenti često zahtevaju multidisciplinarni pristup u koji se pored urologa uključuju i fizioterapeuti, neurolozi a ne retko psihijatri pa je proces lečenje vrlo zahtevan. Na hronični bakterijski prostatitis sugeriše konstatacija pacijenta da je ranije na slične tegobe – bol u medjici, iritiativno mokrenje, problemi sa potencijom gubitak libida/seksualne želje/ – odgovor na antibiotsku terapiju bio dobar. Pregled genitalija, prostate /DRE/ i metoda dve čaše – su osnovna ispitivanja.
Spermokultura nema prveliku osetljivost i obično se izoluje E.Coli. U situaciji kada se tegobe održavaju poslednja tri meseca ali su nalazi urinokulture poslednjih 6 meseci negativni – bez otrivenog uzročnika – možemo govoriti o hroničnom karličnom bolnom sindromu, gde je i postavljanje dijagnoze zahtevno i može ići u više pravaca.
Lečenje obuhvata olakšavanje tegoba sa mokrenjem, terapija bola, biljne preparate koji smanjuju zapaljenske reakcije u prostati, promena načina života i nekih navika, redovne seksualne aktivnosti, različiti modaliteti fizikalne terapije, akupunktura i td. Način ponašanja kod mladjih seksualno aktivnih muškaraca u smislu upotrebe kondoma a kod muškaraca u zrelim i kasnijim godinama života preventivni i redovni pregledi urologa, najjednostavniji i najbolji su način da izbenemo ova, relativno česta i vrlo neprijatna stanja. Na kraju ostaje i dalje još nedovoljno razumevanje problema noćnog mokrenja.
